Otadžbina

ПРОЂЕ КАО САН РОИЛН ЖОРЖД ДИРИЈА (ИАОТАВАК) III. Гооподин Морган. — Колико аудијенција имамо данас? — Петнаест ире ггодне а двадесет до вече, носле скупштинске седнице. — Сваки дан их има све више! — Него, шта мислиш! Зна се да се газдина једе, и онда.... — Јеси ли читао у јучерањим службеним новинама указ о постављању новога државнога иравозаступника, који је ире три године био само помоћник окружни? То је опет његово масло! Овакав се разговор водио једнога јутра пре осам часова, између два млада писара у госиодина Моргана адвоката и посланика скупштинског. Разговарајући се, они одвајаху, ређајући их, гомилу писама забележених црвеним плајвазом, и разне хартије, разбацане ио великом столу застртом зеленом чохом, за којим су седели. Соба у којој се налажаху, била је на доњем спрату једне куће у тихој и мирној улици Мон-Табор, где се Морган од скора настанио у апартману на првом спрату, који је стајао у вези посредством унутрашњих степеница са доњим спратом, на коме му је била канцеларија. — Кад човек помисли да још није ни свануло. а треба. морити очи на гасној светлости! рече један од њих зевајући. Само да ми није обећао место деловође у Савету. . . . — А мени за пореског надзорника у унутрашњости...