Otadžbina

ПРОЂЕ КАО САН

им помути непроменљиву и строгу бистрину. Необичност његовог англо-саксонског имена одговараше за чудо његовој коректној снрљашности, његовом Флегматичном и одлучном американском изгледу. У пролазу он баци поглед на сто, учини својим заиоведничким гласом примедбу, што остављаху гас да сувише дуго гори, извуче из свога џеиа свежањ малих кључева и отворив једна врата са меком поставом, кроз која не могаше ироћи никакав звук, уђе у свој кабинет са Дирандом. Овај кабинет наличаше на адвокатову канцеларију: на средини велики писаћи сто од иарисандра, са Фијокама на обе стране; уз дувар, од патоса до тавана, раФОви са безбројним Фијокама, па свакој од њих, изнад бакрене браве беше бела цедуља са писменом и нумером. Лепо углачан паркет светљаше се као огледало. Две наслоњаче и четири столице беху наређане у полукруг, спрам великог стола; на камину без ватре, који се грејаој снравом помоћу гаса, и коју секретар одмах упали, не бејаше никаквог украса — чак ни какве баналне броизапе израде каквог вегитачког дела; само један сахат од зеленог мермора и два безукусна светњака; на свећама се видео траг воска за нечаћење писама. Све то голо, чисто, симетрично н ледеио , као олтар протесгантско цркве, илн као канцеларија истражног судије. — Сад, рече Морган седајући, одмах на посао. .. Секретар извуче из кесе свежањ отворених писама. На првој страни сваког писма беше прикачена цедуљица на којој је укратко била изведена његова садржина. Дирандо поче читати: <( Г. Мајер банкар тражи да му се врати дупла такса, којом је кажњен због преваре и утаје у пријави за наследство...." — Није могуће.... Министар ми рече неки дан да сам оштетио касу са преко седамдесет и пет хиљада дин. од ночетка године до сад са опраштањима која сам израдио. —- Г. Мајер додаје, да је намеран упнсати десет акција „Финансиског Аргуса".