Otadžbina

ПРОЂЕ КА.0 САН

137

штво писму Алзашанкином, којој су мужа Пруси стрељали и што јој је син издахнуо служећи отаџбину у Тунису. Око девет сахати неко куцну на врата. Дирандо устаде, одврну кључем — јер бејаше закључао врата удазећи — и отшкрину врата. — Молим вас, реците госнодару, да г. Костала жели да се види с њиме рече један писар. Морган извуче једну Фијоку од стола, сакри у њу «куверте и и одговори мирно : — Нека дође.... Можете ићи Дирандо Врата се отворише широм. снажна појава Косталина указа се на вратима, и Михаило уђе говорећи весело: —■ Добро јутро браца.... Како се налазиш данас ? Мати Косталина беше се по други пут удала за неког г. Моргана. пореклом Американца, поданика Француског. Из овог брака родио се један син. Оба брата свршише заједно гимназију у унутрашњости. Пет година старији, Михаило је од ране младости осећао дубоку љубав спрам млађег брата, којој се временом надовеза милостива нежност оца спрам сина. У школи, другови су мрзили Едварда; Михаило га стави под заштиту својих несница и своје популарности: јер они обојица беху онда што су остали доцније, овај лојалан, топла срца, и отворен свима узвишеним осећајима, добар, услужан. омиљен свима; онај притворан, окорео, подмукао, одбијајући симпатије саможивошћу и суровошћу, која се скриваше у њему. Постав посланик за Велвиљ, Костала управљаше изборном борбом која, после пада царевине, учини да Едвард буде изабран за иредставника среза Монмартра: Слагодарећи своме брату. Едвард само имаде да се кандидира и би изабран с места. Противност која беше на дну ових двају природа опажа се у владању обојице као политичара. Ватрен патрпота, љубитељ правде, слободе и напретка, Костала нредстављаше Француској, са мало више обазривости и мање укочености, подмлађеи, модернизиран и отесан али