Otadžbina

148

ПРОЂЕ КАО САН

година оиозиције: на мени је, да то сад и докажем. Повратити Француској положај међу државама, повратити јој можда.... немам потребе да кажем шта — ти знаш, да ја о тој ствари никад ие говорим довољно је да на њу непрестано мислим! Да омилим Републику, Републику иоштену, часну, великодушну, онакву, какву је ја^замишљам О какав леп сан, нријатељу мој! И ти би хтео да почнем са аванзовањем својих рођака, да при почетку учиним ону исту погрешку, за коју сам толико пута наиадао моје претходнике ? Не, то није могуће!.... Они, које сам изабрао за моје другове — исти чија сам ти имена рекао јуче — истина су моји пријатељи, али пријатељи одани, поуздани, поштени и патриотични реиубликанци, људи најзад, какви су ми нотребни да приведем моје дело срећном свршетку! Ти си извесно интелигентнији, више од свакога од њих. Признајем да се финансија не би имала шта тужити на тебе Али ти имаш један грех који се не да избрисати: ти си ми брат. И ето зашто те нећу, мој јадни Едварде.... Реци да ми опрашташ! Он пође к њему са пруженим рукама, својим доброћудним осмехом на устима, и узбуђеним изгледом. Онај други устаде и рече суво: — Тако, за мене дакле нема ни мрвице од колача? Све је за тебе и твоје пријатеље! Нека буде! Не говоримо више о томе. Срећом, ја сам способан, да свршујем моје послове,, без ичије помоћи, разуме'ш! Хајде да доручкујемо. Перикле ! (Наставиће се) Н ревела М