Otadžbina

ПРОЂЕ КАО СЛН

147

— Само се остави Фраза, молим те'.... Сад бар ниси на трибини!.... Дакле сад си готов, са свим готов ? — Толико готов, да сам дошао да се код тебе одморим и да с тобом доручкујем.... Хоће ми се да видим твоју жену и пољубим децу. Јер *без све шале" ја их волим од свег срца, твоју дечицу Д-ца су у опште тако мила!.... — Леио... лепо!.... А шта ћеш мени дати, а? — Шга ћу ти дати ? Како, за доручак ? — Није то, него у кабинету Нз могу ти.... чинити увреду да помислим, е ми ниси резервисао какав портФељ. —- Какав портфељ ! — Јест И ако се не варам, за ова два дана дао •сам ти јасно познати да би мифинансија најбоље пристала... Костала се подиже. — Слушај, Едварде, рече му озбиљно. да пресечемо једном то питање и нека се оно сврши један пут за свагда. Да имам љубави за тебе, да те волим и то одавно, вшне но што се воле браћа — нарочито која нису од једнога оца — ти то знаш боље него ико Има људи којима се чини да волим и сувише. Ја сам често питао самог себе, не да ли ти заслужујеш ту дубоку нежност — хоћу да верујем, сигуран сам да је заслужујеш.... него да ли она није у стању да умањи оштроумље, које нам ваљавазда сачувати, нарочито у погледу оних којеволимо... Желео си да постанеш скупштинар; сећаш се да сам подизао небо и земљу, док ти нисам отворио врата Скупштинска. Данас ми велиш, да би желео ући у кабинет. На то ти одговарам: Не, никад! — Ах, томе се нисам надао !,.... — Чуј, кажем ти Ти и не сањаш шта значи за мене ово министарство! Помисли само, да има више од десет година како га ишчекујем, како се спремам за њега, и како ми срце јаче удара ири самој помисли на леп користан задатак, који ћу извршити кад дођем на владу. Рекао сам. да је једна година владавине плоднија од десет 10*