Otadžbina

16

К Р С Т О II О С И 11

Симои Не, то ие мислим. Алн за случај Да Цар одстуии, или — ко то зна I Пто ратна срећа собом носн! Да У боју надне, војску његову Прихвата онај, кога нзбере Наш свети отац, а он ће бирати Ко за тим нде, што он желп — Сад Ваљда ме схваташ Балдујин Исноведам ти I Да ме је глас тај одвећ ненадан Збунио нешто. (тихо) Није л' замка то ? (јаспо) Да видим мало, да се иромнслим. Симон Ја ћу ти за то бити на руци Ако ми речеш како судиш сам О овој војни? Има л' разлога У мојим речма? Балдујии Има нешто, да! Симон То ми је доста, а сад пођимо На страну мало, да ти саошнтим Што ми се чини да ти вал.а знати Шзлазе иза позорнице) Цар и Гид (излазе пз шатора) Цар Тако ти рецп цару Исаку: Но харчи своје снаге у залуд, Јачи је Фридрих, али не мисли Ту јакост своју с тобом мерити. Нити ће тај цар римског запада Са вазалима Цара источног Да веже савез. Са кртицама Нпгда се неће удружитп лав! Другачији су, тако му реци, Смерови наши; алн су они На корист царству Нсаковом. пе На штету њему. Нека иричека Па ће се брзо уверити, да!