Otadžbina

К 1> С Т О II О С Ц II

15

Залуд је лити, ове војске крв Г1о Палестини! Док је Византа, Сви наиори вам биће јалови Идући иравце светоме гробу, Ви оставл.ате нротивника свог. За плећима. Исак ће, иоштеђен Од ваше силе, своју моћи тад Да унотреби иротив вас Балдујии (размишља) Да! Да! Симон Неверник један наћ' ће другога Да вас победи, да вас поништи II ваша војска, ваша, пе ваша: Наша ће војска идућ' за царем Гнојити само иоља пустошна По Палестини, а полумесец, С Византом скупа, ликоваће, тад И делити свој лако стечен плен. Бчлдујин Па шта у томе ја да чиним? Симон Шта Друго, до то што неће Цар. Балдујин То није лако оче иречасни? Симои Лакше је ипак но ионети гњев Првога сина цркве матере. Слушај па суди. Ствар је чиста, виш'? По неком смеру нама нејасном. Цар Тражи везе с одпадницима Западне цркве. То се не може Без веље штете за нас свети стб. Овај не иде за празном славом: Он хоће шизми кореи да утре У сред Внзанта. Ти ме разумеш ? Балдујин (тихо) О врло добро! (јасно) Нешто мало, да Ти мислИш да ја Цару преставим Све последице таквог. корака ? То није лако ; ја сам клетвеник.