Otadžbina

КРСТОНОСПИ

Фридр. Узе га собом подунавски бан На јемство да ће нроћи безбедно. Цар Сад нођи те се и сам одмори, Ја ћу да бдијем. Фридр. Светли оче, не ! Теби је одмор нотребнији сад; За бдење ј' моја крв иодеснија. Уз то ми неће трудно ни бити, •Јер имам госта. Цар Ко је ? Фридр Хенрик Цар А! Фридр. По жељи Херцега Крстоносац. С њиме је дошао Абаг Симон. Цар Зар ? Иа где је ? Фридр. Оде с грофом Фландријским, Да га иснрати Цар Добро, иди сад Ја ћу да бдијем (пружч му руку, коју Фридр. љуби.) (сам) Ово је међа римског унлива, А међа хоће свога стражара: Подесно лице тај Абат Симон За стражарника цркве Папине (Замишљеи) Дан се за даном ређа суморно. За бршкним иде други, брижнији. Данас чини ми с ! теже ј' од јуче А сутра —■ ко зна што собом носи ? Растрзан вечно тајним немиром, Ноћ ми је тежа и од дана — све Назирем неке слике суморне, Што ми не дају ока да сведем Од како крочих ногом овуда, Као да ме нека чама притшпте, А чило моје поуздање, као Да сваким даном више нестаје.