Otadžbina

К Р С Т О Н 0 с ц и

Је ли то слабост што превлађује Или је предсказ коби какове ? Кад силан клоне, ваља наслона У силнијега да потражи Молитва зар ће дати' покоја. Има ли овде живе душе ? јОа стране се појављује Пустињик у кострету ; у руци дуг штап у облику крзта; кор.гча тихо преко позорнице) Ха ! Каква је ово овде опсена? Човек ли, звер ли ? — Ко си ? Говори! (Пустиљик корача даље)' Ко си? Гласа дај ! Пуст. Човек. Цир. Стани ту! По лику б' рекао да си неки род Зверова овог дивљег предела. Шта тражиш овде ? Пуст. Звер, да, тако је ! Звер тражи кога, да га прождере. Цар. (Тихо) Помози боже сумануто је. (Осврће се) Пуст. Ал' ја те нећу прождирати, не ! За таквог мрца као што си ти Хоће се јача чељуст од зверске. Прождраће тебе људска чељуст, да ! Цар. (Тихо) у1удо је ! (јасно) Има л' кога ту ? Пуст. Шта ? Ти се бојиш ? кога ? крста мог ? Зар те не штити твој на прсима ? Цар. Јеси ли збиља душа крштена ? Знамење то бар вели да јесн. Пуст. Некрштен пита крштенога, де ! Цар. Некрштен! Ја зар ? Свег хришћанства цар ? Пуст. Нодокрштеи си, царе римски, да ! Крст је знамење мира, љубави; Свети је символ тежње човешке За људско добро, за душе му спас —