Otadžbina

ГРЕШНО ДЕТЕ

27

црних очију, набељеиа и нарумењена, са залепљеним котурићима вране косе по челу и на слепочницама. У ушима јој блистаху мииђушице као од драгог камења. На њој беше мавена свилна хаљина. Руке јој беху беле и пуначке, ножице као у детета. Помоћник иуди Алекси само четири динара месечно : ((Ако је мала илаћа, мали је и посао, јер немаш него да доиесеш у подне и у вече (( порцију и из гостионице, два нута на даи воде, да нам чистиш обућу и то ти је све ! Алекса се шчињашс. Хтеде да покуша не ће ли искамчити дајбуди јоште динар, али га претече млада госиођа. Гледнувши га Мило, меким, детињским гласићем, зачавр.ва она: — Па знате, имамо баш добру сусетку госпођу, чија 10 ово кућа. Она је. истина, болесна, никуд не може из собе, али је добра. Она је и првом ђаку давала свако јутро кафу... јер ми не дајемо кафу .. Свако јутрп. кажем вам, пуну чашу каФе с млеком. Па, боме, и у подне, и у вече, добијао је од ње што год за јело. Она, знате, има слушкињу, стару једну г слушкињу, која иде на иијацу, а ви да јој донесете воде кад и нама. Хоћете ли ? — Па, могу! рзче Алекса. — Е, па чекните, да се с њом поразговорим. Госпођа отрча у двориште, а до мало се врати и иотврди да ће бити као пгго је обрекла. Алекса пристаде и поздрави се. Пу тем мало што се не нобише њчх двојица. Арапин иште своја два динара, а Алекса, тврдећи да му ништа нлје обрекао, налажаше да му је доста и један. Реч по реч, доиреше до граиице, где речи ирестају. а иочињу говорити песнице. Арапин се савлада, узе динар, па гледајући га дрско,. заврши : — Море, није с овим свршено! Даћеш ти мени, још у своје време, и још ће ме молити да узмем! Алекса се слатко насмеја под покривачем сетивши се те лудс нрзтње. Па онда уздахну сетивтии се Да му је ју-