Otadžbina

ГРЕШНО ДЕТЕ

20

сав амах, те, као и сво њене друге, па и::мепу пакосна, милостива, ћутљива, говорљива, весела и жалосна. Муж је ретко ручавао у кући, али је редовно вечеравао. Алекса се насмеја сећајућн се обичних призора за време вечере. Докле би се предузимач ((Иабокао," протекло би толико времена, да бп се тројица умерених људи, један за другим, .могли најести, а и она количина била би им доста. Његова суха женица, слабохрана, зачињала би му благовање свакојаким таједљивим иримеДбама, на које се дебељко ни мало не осврташе. Него, што је за чудо, чнм би он престао жвакати, она би га искрено нуднла. 11о што би добро ((Наслагао" тек тада бн почео пити. Кад испразни нрву склеиицу, иште другу, али жена не да. Кад нарба добро порасте, дође н друго стакло. Предгивор ка трећој скленици биваше много жешћи, а пред четвртом настала би страшна граја, лупање о сто, но некад п узајамни ударци. Најпосле гбспођу би обузела трзавица, те би заковрнула очима. Тада бп је Алекса морао прскати водОм. Чим би се освестила, бризнула би у илач. Предузимач, заннњући језпком, ночео би је тешити, иа, најзад, и тенати. Тако је бивало сваке боговетне вечери. Поред свега тога Алекси беше лепо код њих. Али, једном иред вече, без икаква узрока, госиођа га ћуши два нута по образима, те се он искоси и рече јјој грдну реч. Дебељку Жао бенхе отпустити Алексу, али мораде. У иоласку, крншом поклони му банку. Ка предузимачу пред зиму дође од једиога младожење бакалниа где немаше миого иосла, иошто му је и калФица номагао. После два три дана његова доласка у службу, узе га газда иа само и зановеди му да, сваки пут, кад зачује ништаљку, одмах излети из куће и дође дтред дућан, који бешс преко иута од стана. То говорећи бакалин извади из пршњака једну ништалчицу. од неке беле ковнне. н затутурука пред ђачетом, да запамти поклич. Па онда му препоручи да остане тајна између њих двојице , а за то да ће му давати два дииара ме-