Otadžbina

30

ГРЕШПО ДЕТЕ

сечно иоврх нлаће. Алекса, и ако не разумеваше нашто та „коменднја", обрече да ће чинити све што му газда зановеди. И не прође миого, он зачу тутурукање, те отиде иред дућан. Газда га шапатом заиита шта му ради жена. (с Бога ми, ја ие знам!" вели Алекса. ,<Одмах да си отишао у кућу, па.. онако.. не чипп се вешт, као да нешто тражиш, види где је и шта ради!" Дете се поврати и нсприча да је госнођа прогутала кашичицу слаткога п облизала кашичицу. Газдасе насмеја и врати се у дућан. По што малиша, за неколико дана, достави миоштво таких ситница, исприча једиом да госпа пише иисмо, а на то младожења отрча без душе кућн. Други пут достави да је она с нрозора, одговарајући на ноздрав једноме младом господину, насмејала се и нешто нроговорила с њим. На нитање какав беше тај госнодин он умејаше само да одговори да беше лепо одевен. Алекса мораше за иеколико дана подуго стражарити пред продавницом, докле познаде сумњивога госиодина, те га показа бакалину. Те је ноћи велики букнуо рат у кући. Млада је госна много плакала, те је чисто Алекси жао било, али није разумевао да је он томе узрок. После поче иаслућивати шта је љубомора, те је бивао онрезнији, а иајпосле постаде мало и лукав; газда иознаде, те га истера и узе млађег ђака. Ка томе бакалину беше се преселио из куће једиога проФесора. О томе се Алекса сећаше да беше болешљив, млад човек и ћуталица. И са својом лепом, веселом женом, ирве године брачног живота, ироФесор штеђаше речи, но би за столом, налакћен, слушао њено живо чаврљање, гледајући је жалосгиво. Код њих остаде Алекса другу половину лета. 0 раснусту отиде нроФесор са женом да се лечи негде у свет, на остаде тамо и зиму. То је Алекса чуо од ђака, вративши се, у почстку јесенн, из свога села, те се намести код поменутог бакалина. То је време немило у уопомени Алексиној, јер мало дана након новратка; чу да му је мајка напрасио умрла. Од тада није више ишао кући.