Otadžbina

београд**

6 Е10 VIС

УАТЕЉЕУ

Сликар олика, — ја га глодам, Слика »Над". Кад би, ако оада не би Док је млад?! Слика му је тако дивна, Дар је дар. Гледајућ' је заборавих Да сам стар. Занело ме, што у њему Тако живо сја (Опије ме мања чаша, Камо л' не би та!) Дигох руку да загрлим Младог надиика, Што из душе тако красну Слику наслика. Дигох руку, па рукавом Збрисах пос'о цео. — Онрости ми, млади брате. Веруј, нисам хтео. Ласно ј' теби новом бојом Ноновити рад, Наслнкати такав исти, И још лепши а Иад". Платну дајеш оно, чим се Грудп ирелише; — Ал из душе нек ти живот Над не избрише !

ОТЛЏБИНА КЊ. XXVIII СВ. 109