Otadžbina

470

ФИНАНСИЈЕ БАЛ КАНСКИХ ДРЖАВА

8°/„ интереса, да се испдати за 23 године. Последња рата овога дуга исплаћена је 1889 године. II. Зајам за железницу Сучава—Јаш, закључен 1868 у номиналној вредности од 51,535.640, са интересом од 7'/,°/ 0 , да се исплати за 99 година. III. Године 1872 морала је држава да плати друпп ву за грађење својих железница суму од 9,985.321 динара. и она ју је позајмила од своје сопствене депозитне касе. под условом , да ту суму постепено исплати до 1912-те године. IV. Кад је наступила Струсбергова катастроФа, морало се прекинути и грађење румунских железница. У след тога, а у свом интересу, тако звано Француско друштво аустријских државних железница, да би добило везу са румунским железницама код Верчерове, посредовало је, те је Румунија могла у Паризу закључити зајам за довршење својих железница у номиналној вредности од 44,600.000 са интересом од 5°/ 0 . V. За подмирење ратних трошкова Румунија је 1877 и 1878 издала државних новчаница (банкнота без интереса) од 20 динара за суму од 26,600.000. Златна киша коју руска војска пусти на Румунију за време свога пролаза и бављења у гој земљи, не само што подиже народно благостање у опште, него оснажи и државни кредит румунски. Овај се у толико јаче подигао што су румунски капитали живо учествовали у куповању румунских железничких обвезница, које одмах после Струсбергове катастроФе беху пале на 52, а које су до краја 1887 године нотиране између 65 и 75, иа онда пређоше и курс од 80. VI. Железница Јаш—Вукурешт—Верчерова беше већ у државној експлоатацији, и тако су 1880. иовучене све старе железничке обвезнице, а место њих издате су нове у суми од 237 милиона са 6"/ 0 интереса и амортизацијом за 44 године. VII. Те исте 1880. године повукоше из саобраћаја п све оне државне обвезнице, које су издате још под