Otadžbina

ФПНАНСИЈЕ БАЛКАНСНИХ ДРЖЛНА

471

кнезом Кузом за исплату земље спахијама, када су ослобођени сељаци, па и њих заменише новим у суми од 31,600.000 са 6/ 0 интереса за 44 године амортизације. VIII. Јачање домаћих капитала омогућило је да држава за ширење своје железничке мреже направи 1881 зајам у својој сопственој земљи. и то зајам од 47 948.000 са 5°/ 0 интереса. По свој прилици за то, да би се лакше цео зајам у сопственој земљи уписао одређена је брза амортизација овога дуга, г. ј. он се отплаћује за 19 год. Овде морам још један пут да поменем привредно развиће. Године 1880, 81, 82 беху добро родиле, цена храни беше добра (а познато је да храна чини главни извоз Румунпје). Тих година установљена је народна Банка, хипотекарни заводи и они за осигуравање. Године 1883 и 1884 беху лошије ; осетио се штетан утицај европске аграрне царине. Ажија, која је 1882 варирала између и 1 и 2 °/ 0 , попе се на 6—7°/,. Године 1885 и 1886 беху са свим рђаве. Жетва слаба, цене ниске, насташе трговачке кризе са многим банкротствима. Ажија за злато ггоие се на 19°/ 0 Државни буџет за 1885 —1886 показа 4,493.248 Фактнчког деФицита. 1887-ме, у след добре жетве, поправи се ситуација. Година 1888 беше средња, 1889 добра, 1890 одлична. Ажија на злато поче још 1887 падати, а 1889 је услед мудрих мера са свим нестаде. Међу тим и за време привредних тешкоћа у земљи, државни кредит Румуније у туђини није слабио. Године 1882 створена је Румунска рента са 5°/ 0 интереса и амортизацијом за 44 године. Сви накнадни и ванредии кредитп које су законодавна тела вотирала, покривени су продајом те ренте. IX. Од 1882 до 1 888, дакле за 7 година нродато је за 436,525.000 Румунске ренте. За последњих 100 милиона у години 1888 био је курс 90°/ о . Од новаца који је добивен овом нродајом ренте, подмирен је војни кредит од 230 милиона на утврђења (ФортиФикације), и 160 милиона што је утрошено на друмове, железиице итд.