Otadžbina

472

ФИНАНСНЈЕ БА1КАНСКИХ ДРЖАВА

X. Од год. 1882 до 1889 наиравила је румунска финансијска управа више онерација са својом депозитном касом. Остатак дуга био је 13,313.894, од тога је 1888 исплаћено 2.659.261; остало ће се заједно с интересом од 3исплатити у ратама до 1899-те год. XI. Као прву меру за регулисање валуте. вотирало је законодавство, да се повуку натраг државне новчанице од 20 динара, које беху издате за време рата и за ратне потребе. Министарство Финансија апелирало је за тај циљ н^ домаће капитале, и отвори упис на 32,500.000 румунске ренте са 4°/ 0 интереса, 80°/ о курса, и 44 године амортисања. Публика је толико жудела за регулисањем валуте да је првога дана (3. Фебруара 1889) уписала 284'/^ мил. XII. У Мају и Јуну 1889 вотирала су законодавна тела ове издатке : На нов војни кредит за утврђења . . . 15,000.000 За исплату друштва које је раније експлоатисало железницу Сучава—Јаш . . . 735.000 « грађење локалних железница .... 6,030.000 « куповину нових вагона 7,848.000 « нокриће деФицита по закључном рачуну за 1887 — 1888 1,386.926 За губитак на иродаји сребра. и куиовини злата да би се рвгулисала валута 12,000.000 Да би покрио ове кредите, Румунски министар фининсија закључио је са Немачком банком у Берлину 50 милиона ренте, са 4°/ 0 интереса, по курсу од 84°/ 0 и амортизацијом за 44 године. Сада да сумирамо све државне дугове Румуније, које смо побројали у ових дванаест позиција. Они износе .... 1,013,378.356 Од тога амортизовано : Зајам Опенхајм . 31,600.000 Повучено из циркулације државних новчаница 26,260 000