Otadžbina

ГРЕШПО ДЕТЕ

47

После тога њих двоје не гдедаху се у очи, али разговараху много. Алекса је често стражио и куму и прикумцима многим ; доносио и односно нисма; куповао скупа вина по ликерницама и т. д. Са једином Сармом био је поверљив. Оне га не помрзе. Алекса се преобрази. После два месеца замени сељачко рухо варошким. Носио је већ укрућену јаку и свилени оковратник, каква немаше ни један ђак у његову разреду. Чак се појави и сатић са бакреном верижицом. И погоди Араиии. Они двојица нађоше се опет на чесми. Без речи, Алекса му нружи стопарац. Арапин му снажно продрмуса руку и гледајући га љубазно, прошанта из шале: — Грешно дете!

♦ ♦

* * * 1ЈУЈ1ИЈ.1 Ж&ДОВСКА)

Скоро ћеш ме заборавит' А.ш тебе никад ја; Ти ћеш љубит', љубљен битн, Ал' ја никад, никада !

И срећу ћеш, можда, наћ'.

Ти ћеш видет' нова лица, У ново ћеш друштво заћ'; Осећаја нових биће,

Без радости пут живота, Већ свршавам боно ја; Како љубих, колко' страдах То ће само гроб да зна.

ј 3 . ј Ј . рДАВИЋ