Otadžbina

ЗЕМЛјОРАДН и чк и кредит

49

У последњој деценији учињено је, може се рећи, доста на оснивању кредитних установа за трговце. Данас се ради на организацији кредита за занатлије. Кад би се нешто у том ггогледу предузело и за земљораднике, одговорило би се само.једној од најбитнијих иотреба нашег привредног живота. Признати се мора да је тешко пронаћи чврст терен на коме би се теориско схватање те врсте кредита дало практички извести. Писац ових редака предложио је себи да у пеколико потеза изнесе о томе главну замиспо и иринципијелно гледиште са кога би ваљало поћи. Кредитне устаиове замашнијих Финапсиских операција које чине зајмове једино на некретне залоге и на дуже време, неприсгупне су земл.орадничком свету, јер му но 1БИховом уређењу не могу пружати у свако Време новчаних средстава. Кад је стало до остварегва већих пољопривредних нредузећа која земљишту нрибављају бољу вредност, као иа нример нодизање већих грађевина, прикупљивање зем.т.ишта, исушивање п засађивање већих терена, добро организовани такви заводи иеоспорно дају реалне користи. Али папш мали сеоскп сонственици потребују најчешће мале новчане зајмове, да иодмире своје ситније нотребе : да куие семена, нагцоје земл.ишта, дођу до бољнх и савршенијих алата, сачекају на послетку бољу прођу својим производима и т. д. У таквим случајима код новчаних завода којн иис.у намењени искључиво помагању земљорада, долазн се тешко и врло споро до зајмова. У земљораду се лагано папредује, савршенија оруђа тешко се примењују, добитп су мале и неизвесне. У више прилика земљорадник чини зајмове код појединаца иод претешким условима, надајућн се бол.ој жетви; алп изгледп иа то умичу и најбрљим његовнм нредвиђањпма, што га често доводи у веома мучан иоложај. ПрндолаЈкењу креднта земљорадницима данас су свакојако затворена врата. У том иогледу једино им се може помоћи ОТЛЏВИ НЛ КЊ. XXVIII цв. 100 4