Otadžbina

ОУЈ

организовањем кредитних сеоеких задруга наме&ених чисго иомагању и унапређењу иољопривредних предузећа. При нокушају да се тај проблем тграктички реши, најбоље би било одбацити сваку идеју на постигнуће каквог сиекулативног циља. У практици се довољно показало у страном свету да се новчане установе, које еу се у иочетку ограничиле једино на то да указују помоћи сирогним класама, занатлијама и радницима, па су доцније размакле круг овојих операција, циљајући на веће добити, нису могле одржати а да се јако не потресу и многе су и иропале. За то ваља иотражити нов облик кредита који би иочивао на узајамној помоћи оних који осећају нотребу да дођу до својих иамирница, без икаква изгледа на неку непосредну добит од својих предузећа. Тај облик не би био ни који други до принцип кооперације у најсавршенијем облику примењен на организацију кредита. На томе темељу засноване су земљорадничке банке у Немачкој и Италији. Ностанак тих тако рећи Филантропских установа тесно је везан за имена двојице : еминентних економиста практичара, РајФајзена и Воленборга, као ватрених поборника иримене коонеративног начела На земљораднички кредит.') Нрви је РајФајзен уснешно извршио ту примену у Немачкој, ,а Воленборг је нроширио и допунио у Италији, изневши јасно колико се земљорадници могу узајамно помоћи у свима врстама предузећа удружењем својих снага. Кад се посматрају ресултати тих установа у најмањим селима немачким и италијанским, може се с правом рећп да нико није више урадио за сеоски свет : од тог немачког практичара и моралисте. Он је груписао мале сопственике, показао им начин на који најлакше 1 1 1 ^апЈшгЉ&сћаГШсћез Оепозаепксћаћв-ТЗЈаи, 1887,18:'8, часопис који је до скора урођипао' Рајфајзен у Највиду. 1<& 1ћеопе <1е 1а соорегаИоп, раг \ј. \\'о11епћог§, 1887. Га воИЈаг!е1а НИтНаи е Ја сооре^алоп: 111 Оегтата, од истог пасца у Фрапцуском изводу.