Otadžbina

530 н о р а Ранк. Али сасвим сам сметнуо с ума, рад чега сам сврнуо. Хелмеру, дај ми једну цигару, од оних тамних хавана. Хелмер. Драге воље. (Пружај му кутију). Ранк. (Узима једму и одсече врх). Хвала. Нора. (Запали воштану жигицу), Ево ватре. Ранк. Хвала лепо. (Она му држи запаљену жигицу, онпринаљује цпгару). А сад остајте здраво. Хелмер). Збогом, збогом, драги пријатељу! Нора. Спавајте мирно докторе. Ранк. Хвала вам на тој жељи Нора. Пожелите и ви мени то исто. Ранк. Вама ? Па добро, кад баш хоћете . . . Спавајте мирно. И хвала на ватри. (Махне обојима главом и излази)., Пета појава. Хелмер. Нора. Затим Јелена. , Хелмер. (Загушљиво). Он је данас врло много пио. Нора. (Као ван себе). Може бити. \Хелмер узима своје кључеве пз нгаага и полази у трем). Роберте — шта хоћеш тамо ? Хелмер. Морам испразнити кутују за писма; сасвим ]е пуна; ииаче не ће бити места сутра за новине . . . Нора. Хоћеш-ли да радиш још! / Хелмер. Воже сачувај. — Шта је то 1 Овде је неко дирао око браве. НораЛ Око браве ? Хелмер. Да. Шта ће то да значи ? Надам се, да тек нису девојке — ? Ту је и једна пребијена укосница. Нора, то је од твојих. Нора. (Брво). То су онда морала деца бити. Хелмер. 0д тог их мораш одучити. Хм, хм . . . но, једва покупих. (Извади сав садржај и викне у кујну и Јелена Јелена! Угасите лампу у трему. (Врати се у собу и закључа врата од трема. — С писмима у руци). Погле само, колико се пагомилало. (Преврће по њима). Шта је то? Нора. (Крај прозора). Писмо ! Ах не, не Роберте!