Otadžbina

ЗЕМ.БОРАДШ.ЧКИ КРЕДИТ

да дођу до новца по умерен интерес. С друге стране бн их је тако рећи ириморао на узајамну одговорност и контролисање, нробудио у њема дух устаоштва, солидарности, врлине и штедње. Земљорадничке банке по систему РајФајзеновом у бигности су друштва неограничене личне одговорности чланова. Оиа не располажу великим капиталима који би се делили на акције, нити има дивиденде као код трговачких друштава. Код њих је главно солидарна обвеза чланова, којих су улсзи врло мали, не прелазећи 1*50 дин. а има баиака које се оснивају без икаквих улога. Изгледа чудновато у ирви мах да банке, конституисане у ночетку са незнатним капиталом, или без икаквог новчаног Фонда, могу Функционисати и давати какве номоћи члановима. Али кад се из ближе погледа на циљ који се мисли помоћу њих постићи, свако чуђење ишчезава. Те установе просте су носреднице између зајмодаваца и зајмопрималаца, али такве посреднице, које не носе на себи спекулативни или трговачки карактер, те по томе не циљају на какву у новцу изражену добит. Користи које кооперативне установе у разним комбинацијама појединачних снага могу пружати, још се потпуно не увиђају, ма да се обично придаје велика улога моћи кооперације. У самоме знању тог замашног дела народне економије, данас се стоји на земљишту простог емпиризма, Схватити разговетно снагу кооперације у народној привреди, изнети све њезине модиФикације као посебне облике удружења. облике у којима ишчезавају све врсте посредништва, сматрајући их као нов систем економне организације — значи нродрети у саму еуштииу кооперативне моћи. 0 томе важном и веома интересантном питању могло би се много писати; но ја ћу се за сада ограничити, ради бољег расветљења питања кога сам напред истакао тему, просто на то, да укратко обележим пругу која дели спекулативиа трговачка предузећа од кооиеративиих.