Otadžbina

548

ЧЕТРДЕСЕТ ЧУДЛ НРЕД СМАК СВЕТА

имали да снасавају, јер и ако код нас баш и пе цвета цмиље и ковиље, ипак можемо мирне савести тврдити, да код нас нема ни сиротиње нити оданости пороцима. или бар не у мери, у којој се с тим недаћама срећемо у другом свету, особито на западу. Војска спасења вам има свог ђенерала и, разуме се, своју ђенералицу. Па ту су онда и пуковници и подпуковници, и мајори и све већ редом до посилног, а што је за госпође, којс се одушевљавају еманципацијом женскиња још важније, и што можда не би требало ни казивати, то је, да у тој војсци и даме постају и мајорима и пуковницима, да о ситнијим, као што су наредници и потпоручици и не говорим. Ако за овом војском пођете мало дуже, она ће вас одвести у које од предграђа, сабирајући уз пут све већма друпггвеног шљама, па ће се зауставити пред каквом кућом, сличном оним нашим у савамалској улици, из којих има излаза и на бару, и у којима живе аласи, лађари, праље, берберске калФе, сиромашни ђаци и мангупи. Ако сте у ирвим редовима, ви ћете се прогурати и у храм божији, у коме тек иастаје једна дерњава, којој ја никад нисам чуо сличне. За тим ће изаћи каква молитељка и јасно говорити импровизирану молитву, уз коју се човек узгред може слагко и насмејати, а коју прекидају гласови : „данашњи број с ђенераловом сликом' Десет пара број !" јер Енглези тргују и кад се Богу моле. Немојте остајати до краја, јер дотле већ ни из здравствених обзира нећете моћи издржати. У осталом на мене су ови састанци чинили увек пре утисак и пробуђивали код мене успомену средњевековних вештичњачких скупова, но првобитних светско-црквених хришћанских ноћних и често подземних састанака. Овој «војсци спасења» стоје насупрот или је подржавају (( војска жуте пантљике« (Уе1о\у Шћћоп Агшу) и «војска плаве пантљике« (В1ие Шћћоп Агту). Прва стоји под покровитељством каФеџија и крчмара, са задатком да иаралише дејство друге, која је пренета из Америке,