Otadžbina

БААЛБЕК-ЦЕДРОВИ

573

татци Фриза, што их одавде видесмо, кипте скултивисаним украсима, као да је неимар његов хтео да нам остави сномен од свију Форама и украса, којима је архитекгура његовог доба располагала. Опет је утисак дивлење. Ми се дивисмо где год смо погледали; јер све што смо видели, све је доиста тако лепо, пуно укуса и хармоније. Све нам показује цвет вештине оног доба, у ком је она, у скултури и неимарству, стајала на врхунцу свог савршенства. Ова два храма нису све, чему има човек овде да се диви. Окренув се источној страни платФорме, нађосмо новог интереса, нова изненађења. У пространом дворишту 110 његовим странама, открисмо много ниша, остатака од некаквих ћелија, прозора и врата. Ту на један мах имасмо пред очима све детаљне Форме старог неимарства, које су нам у главноме познате из данашњег ренесанса; јер их је овај све из тог златног доба позајмио. Каква хармонија линија и целих облика, каква брижљивост израде у тврдом мрамору, каква симетрија и укус шара и какав тачан рачун за еФект, којим целокупност треба да очара гледаоца! Неимари и вајари грчки, доиста су се у својој вештини узвисили до својих богова. Они су их и надмашили, јер су свој укус, Форме и идеје овековечили. Ништа у тим двема вештинама до данас није боље пронађено. Данас кад се ум човечији испео до недогледне висине свог савршенства. данас се брижљиво копирају гворевине грчких вештина; а идеали, до којих би се наши вештаци уздићи могли, не допиру до онога, што нам је из тог знаменитог доба случајно преостало. Венус од Милоса и Лаокона неће више рука човекова створити. У маси ових остатака, доиста не знађасмо где да иоглед зауставимо, а о томе шта су они сви укупно негда нрестављали, не могосмо себи ни најтамнију идеју створити. Кроз један велики портал, на источној страни, уђосмо у једно мало двориште, у ком опет на све стране ОТАЈБИВА КЉ. XXVIII. ОВ. 112 37