Otadžbina

590

БААЛВЕК-ЦЕДРОВИ

Силазећи јужно кроз њену долину, отвара се ова све више и више. У њеном дну је све богатство овог краја. Ту има нешто њива. покривено комађем камеиа. ш го га кишне воде са стрмих страна сносе; па ипак их мештани брижљиво обделавају, купећи срозани камен у гомиле и лепе земље наводњавајући. Неколико арапа са Мелхем-бејом на челу, који се придружише драговољио да Краља прате, пустише узде својим коњима на вољу те се целим путем утркиваху. Често смо и ми нашим коњима на вољу пуштали, те прелетали преко гомила камења и јаруга, као да нас је холуј носио. На јужном крају иотока спазисмо дивно језерце, плаво као небо а бистро као кристал, налик на оне лепе воде, што се у нижа корита са снежних планина и глечера сливају. Кршевите висине, што језерце са свију осталих страна окружавају. дају му некакав романтичан, диваљ изглед. Близу краја језера, вире из воде повеће гомиле круиног камења, које је сигурно некада било у каквом храму поред овог чаробног језерца подигнутог. —- Поред њега, у западном брегу, лежи мало село Јамуни, по ком се и језеро зове. Иза брежуљка, на коме је село, кроз врло стрму јаругу, јури јак иоток, који скачући са сгене на стену, у врло високим водопадима, диже читав облак од раздробљених капљица воде, у којима се коси сунчани зраци у дугиним бојама огледаху. Лепота од овог призора намами нас ближе. Пут нам ;је пречлло неколико стена, поред језера, које с' мукоЈ| и сасвим исквашени нређосмо па затим верући се једном серпентином, испесмо се до извора овог лепог потока. Из једне шупљине, са стране водонада , нодзидане зидом од крупног камена, у Форми бунара, избија јак кључ воде у иречнику више од 2. метра, да одатле, низ стрму јаругу у језерце слети Призор врло импозантан! Висина и онај урнебес с' којим се вода иреко свог врло стрмог и стеновитог корита у језерце стропоштава, до-