Otadžbina

ЗЕЧЉОРА.ШНЧКИ КРЕДИТ

57

дати инвесну кауцију, сем ако га од тог ослободи главна скупштина. Ци.г, земљорадничких банака није ни снекулативан ни Филантропски; оне се просто оснивају ради намирења битних потреба удружених чланова. За то се операције зајма морају строго контролисати. Зајмови се чине обично под овим условима . 1-во у виду конто-курента до извесне суме коју Фиксира уиравни одбор; 2-го на краће рокове обично две године, и 3-ће на дунГС рокови, највише десет година. Први услов код многих банака не постоји. Молбе за зајам упућују се управном одбору на нарочитим Формуларима који се стављају на расгголожење свакоме члану. У свакој молби морају се поименце назначити узроци из којих се чини зајам, иа пример у цељи куповине семена, Iгољо 1 гривредних алата, теглеће стоке, подизања пољопривредних стаја, ђубрења земљишта и т. д. Сеоске банке осиивају се у цељи намирења оних пољопривредних потреба, које су сељаку неопходне да развије и умножи продуктивие снаге свога рада и земљишта, те за то се зајмови ограиичавају само на нодмирење земљорадничких потреба. Контролном одбору ставл.а се у дужност да строго мотри и истражује узроке зајмовима, па чим нађе да зајмопримац не може да оправда зајам , губи право рока и наплата зајма може се одмах тражити. Зајмови на веће суме морају се огарантовати хипотекарном обвезом, а мање суме обичном залогом. У последњем случају питање се тешко практички решава. Сељак има стоке и разних нроизвода , али му је тепжо допустити да ствари изађу из његове државине. С друге стране , ако би се усвојило право залоге без депласирања стари , иа ма се то косило са извесним законим наређењима, за иовериоце би такво право било илузорно; они би увек били изложени ризику да дужник не заложи ствар за дуг раипјих поверилаца, и онда такав кредит не би имао реалну основу. Остаје други један пут, а то је да се заогрне обвеза земљорадника правилима трговачког