Otadžbina

58

ЗЕМЉОРАДИИЧКП КГЕДИТ

права. То би онет значило изложити га свима онмм носледицама које у критичним моментима наступају за трговце. Тај пут био би добар у томе, што би се тим начином поступно створила навика код земљорадника да тачно одговарају својим обвезама као и трговци. II одиста докле год се то не уведе у практику, дотле ће се непрестано истицати велике преиреке, потпуној организацији сеоског кредита. С те стране могао би се тај пут препоручити, али према данашњим приликама нашега сел,ака, то би био, чини ми се, у почетку веома деликатан експерименат. Зајмови на мање суме и на краће време дају се иа лично јемотво члана зајмопримца. Ту се истиче иитање лпчне оцене, о чему је тешко Формулисати стална иравпла, ма да се то све изблнже опредељава статутпма већине италијанских банака. Сума зајма на лично јемство дужника ие сме ирећи максимум који се у напред Фиксира. На пример ако се иредстави цео друштвени капитал са 100, само један његов део, обично десетн нли петиаести 10 или 15°/ 0 ) одређује се на зајмове личнога јемства. Чим се тако одређеиа сума исцрин, зајмови те врсте ирестају све дотле, док се извесна сума исплати. Интерес треба да је умерен према општем пивоу интересз у земљи. Установом народних банака нарочито се иде на обарање високе стоие питерееа. У Немачко) сељачке банке наплаћују 5'5 до 6°/ 0 , у Италији 6, 7 до 8°/ 0 . Код нас би извесно стопа иитереса била виша. Све нека би се попела на меру уговориог интереса, опет би се учиииле огромне олакшице иашем сеоском становништву. Осим два наведена начина, на које банке долазе до својих новчаних Фондова, има још један врло практичан. Свака сеоска кредитна задруга ствара норед главне касе за зајмове јеДну касу за штедњу у коју поједини члаиови пласирају новац који им доноси извесан интерес. Разлнка између интереса које баике плаћају и интереса које оне