Otadžbina

600 БААЛБЕК-ЦЕДРОВИ Хак еФендија, са љегових цет жандарма и наши момци оградише рањеника, да му гомила не може ближе нрићи. Поред њих Ражи беј. Селим еФендија и Мелхем беј, који нас је још пратио, употребише сва могућа срества да гомилу на путу зауставе. Док су се они око тога трудили, ми смо видали рањеника, ком је све лице било барутом опржено, те је грозно изгледао и ако ничега опасног није било. Намажемо му лице зејтином и преко тога метемо завој од памука, јодоФормом натопљеног, који нам Краљ из његове торбе нружи. па га заједно са његовим пратиоцима, упутисмо да иде у село. Док је рањени укао и непрестано запиткивао оће ли му око читаво остати, дотле су његови пратиоци, браћа и блиски сродници, шкрипали зубима од гњева и не обзирући се на присуство пашино и на молбе Хајлпертове, претили некима у гомили стегнутом песницом, довикујући им, да ће им се крви напити. Ову страну арапског карактера још нисмо досад добро познавали, а сад нам она зададе велике бриге. Метеж никако да се расправи, две завађене сгране још су се непрестано за кике вукле. Краљ нареди да се рањеник одма одведе кући. Хгео је с тим да његове до беснила раздражене рођаке уклони и раздвоји од ове узрујане гомиле, којој није много требало, па да отпочне крвопролиће. Селим ефендији дође срећна мисао. Долети к рање номе, ког већ испраћасмо низ брдо и одцочне и њега и његове сроднике наговарати, да за љубав имена и части Либана, нопуотђ н да му иомогну, да се метеж смири, те да, се пред својим високим гостом краљем Миланом, не брукају. Он је од њих захтевао, да рањеника доведу близу метежа, да он каже свету како му је лице само мало опржено, п то више његовом сопственом непажњом, и н.ајзад, да иозове све своје пријатеље, да напусте борбу и д<а ће сваког, који се буде тукао и даље да њега свети сма.трати за непријагеља.