Otadžbina

КН ј ИЖЕВНИ иреглед

619

оста иримамљира иљачка за разне евроиске и азијске освајаче, који су наизменце плавили ову иначе богату, лепу и сваким природиим благом благословену земљу. Балканија је и данас то исто што је била кроз векове, лепа Јелена, рад које свакога часа може на ново букнути страхцни Тројански рат. И данас око ње да се покрве толике велике европске силе. Али ма која од њих да иобеди и да нас притисне, неће видети хајир од нас. Колико год смо неспособни за самосталан државни живот у народној држави, опет смо тако жилав залогај , да нас неће моћи сварити ни највећи стомак, највеће европске силе, напротив добиће од тога залогаја такав хроничан катар, да јој он може доћи главе. Ено силна Турска, Господар од два света, која нас је жвакала пуних пет стотина година, није могла да нас сажваће, па чак није могла ни да нас са свим удави; велика Русија са снагом државе од сто милиуна, иије могла да свари два милиуна Вугара, него је морала да их поврати, а како ће проћи Аустроугарска са својим босанско-херцеговачким катаром то ћемо видети. Шта дакле да се ради? Има ли помоћи Балканском полуострву? Има ли изгледа да ће оно икада иоживети пуним животом као Господар од три мора са богатим житницама и још богатијим рудницима ? Има, и то врло простог начина, па да ми будемо своји, слободни, задовољни. просвећени, богати и срећни, а опет да свима похланним великим силама остане шупаљ нос до очију. По моме мишљењу Балканско полуострово може бити једна држава само под једним условом, а то је да јој глава буде — Цариград. Једино могућно, логично, рационално, практично решење источног питања то је: Федерација авгономних народносних балканских државица са Турском на челу. Да, да, Падишах чок јаша!... Ту нам је једини спас. Нека Румуиија, Србија, Грчка и Бугарска задрже свака своју независну унутрашњу управу, нека удешавају свака своју независну унутрашњу управу, нека удешавују свака свој народни културни живот како која хоће, али нека што скорије и за навек склопе аррински и војнички савез с Турском, нека турско-румунско-грчкосрпско-бугарске делегације заседавају негде на средокраћи Балканског полуострва и нека уирављају спољном политиком Балканаца а кад ова морадне апеловати на оружје за одбрану политичке и економне самосталности