Otadžbina

4

к г с т о н о с ц и

Елеша Робе ! Сувише дрзак водиш говор. Први роб Јес, У својој кући! Дрскост највећа, Биће кад човек туђу напада. Цар (љутито) На колац с њима! I Трећи роб Зар на колац баш ? Себрн смо, царе, људи, хришћани' Војници у нас тако не гину ! Елеша (војчицима) Поведите их ! Први роб (у иоласку) Царе латински, За нас још биће доста кочева; Браничево је људма сиротно. Ал' чини ми се да их неће бит' За све војнике цара источног (излазе). Цар јкао за себе) Развратила је лажна вера та Отроке скромне. Боља ће вера Завезати им језик пакосан. (Елеши) II то се зове вера хришћанска! На заклетву ми нролаз слободан Обећа Исак; а сад мучки ми Напада војску. Цар тај хришћански Сатире борце вере Христове. Елеша Још већег зла се овде бојати Цар Зар кривоклетство није највеће ? Елеша У Немање је. мислим, најмање : Њега се, царе, ваља плашити. Цар Немања није његов клетвеник. Елеша Да ј' његов. он би био преварен Ал' како није, мог : о б ! другога Балдујин Немања ј\ веле, ћуди змијине. Цар Као овај, велиш, Архонт Исаков. Ову сам змију прутом одагнао ;* Оној ћу с-тати ногом на главу. Елеша (тихо) Помоћи ћу му с драге воље ја. Да змија буде боље згажена.