Otadžbina

КРИВИЧНА ДЕЛА

•ее казнити, него ће се просто осудити да украдено или утајено ооврате пли да накнаде«. \ 235. „Крађе и утаје учињене према осталим сродницима избројаним у тачци јј. 50. као и према задругару, раниоцу, тутору м ааспитаоцу, казни ће се само на тужбу покраденог или оштећепог п тужилац ће моћи до саопштења прве пресуде судске даљв суђење зауставити.« „И казна ће много блажија бити од обичне за утају пропиеане казни и то највише до четири месеца«. Као осебене врсте утаје наш законодавац спомиње утају, која је учињена при некој великој опасности, и утају сокровишта. Прву врсту утаЈ1. казни врло строго, а другу неказни никако. 0 томе «иамо прописи у $. 232. и 233. кр. зак. где се прописује : «Казниће се затвором или губитком гра^анске части или ро■бијом до пет година, ако се утаја догодила на оним стварима, које ■су у време какве велике опасности као : ватре, наводнења, или у иреме друге какве нужде, каквом лицу на сахранење предане®. „Ко скровиште у туђзј земљи нађе, пак од господара земље и.ш правителства утаји, неће се казнити, но еамо ће изгубити ону чест, која би њему по закону припала«. I 35. Разбојништво. Главна карактерна црта разбојништва у томе је, што се код разбојништва употребљује сила и према лицу и према ствари, дакле ее доводи у опасност и имовина и личност. Докле код опасне крађе иошењем ору-чја или упадањем у зграде у којима људи живе, стоји само претставки, да се њом доводи у опасност и личност, дотле се код разбојниттва Фактички грози нанаднутом лицу. Ако дакле недоотаје оваког напада, онда не постоји ни разбојништво. Овако се схваћа разбојништво и у науци о крив. праву, а и наш га законодавац овако дефинише и по томе се не може сматрати за разбојништво оно отимање, где није употребљена опасна претња ; нпр. к |Д ко некога ухвати за руку, скине му прстен па побегне. Дефиниција разбојништва нелази се у нашем крив. законику у 237. и 238. Тамо се каже : „Разбојник је онај, који силом употребљеном противу лица и.ш грозећи му с места опасношћу за живот и тело, од овог какву покретну ствар одузме у намери да је протовзаконо себи присвоји.« «Као разбојник сматраће се и казнити и онај, ноји на делу краће ухваћен, да би украдену ствар задржао, протнву лица силу или опасну цретњу употреби."