Otadžbina

КРИ1ШЧНА ДЕЛА

У 113. закоиодивац вели : „Чиновник, који утаји новце или ствари, које је по службеној дужности примпо или чувао, да с& казии заточењем до пет годипа. Ако су поред тога и за ту цељ и рачуни, нротоколи или књиге што су за бележење или контролисање примања и издавања опредељена, неисправно вођене, преипачене или уништене, или ако су прпдати неисправни изводи из ових рачуна, протокола или књига, или ако су неисправне признанице к истима прикључене. или ако, Је па сандуцима, кесама или пакетима садржај новаца лажно озпа-. чен, ди се казни заточен.ем од три до десет година.« Овде нам ваља обратити пажњу па иеку околност, која са р^авог разумеваи.а може изазватп погрешан појам о утаји. Има правника, међу овима и наш правни књижевник Ценић, који веле-, да у оном случају пе постоји утаја, кад ко да пеком новац да га другоме или самоме њему вратп, па овај тај новац потроши, али у. сзоје време да други новац ; али кад ко даде тај новац у затво-1 реном пакету, у запечаћепом завијутку па овај тај иовац потроши, онда постоји утаја, ма да је он у своје време други новац 110.10жио. (Впди Ценићево објашњење крив. законика стр. 678.) Ово доводи нашсг правникн до погрешиог схватиња утаје. Ако је нпр. поштар примив иовчани амаиет, раокиауо коверт и новце узео и потрошио , али при тражењу новца он га положи , тад он не може одговарати за утају по I. 113. ни 232. кр. зак. већ само 110 I. 118. крив. зак. збот уништавања писма или пакета, јер госнодар. ту не трпи штету. А ако је овако што учинило друго лпце, онда ће оно одговарати по \. 283. кр. зак. али опет не за утају, јер, така дела наш законодавац особено квалиФикује као крив. дела и, по томе је у овоме Ценићево објашњење погрешно. За чиновника, може још и да наступи одговорност по \. 112. кр. зак. У 232. кр. зак. законидавац прописује: „У следујућим случајевима казниће се затвором и губитком. гра!)анске части или робијом до пет годиаа ; кад тутори. стараоцн, раниоци и васпитаоци имање поверених им лица на гореозиачени начин утаје, или да су га примили одричу ; даље, јавни служпоци у слеству њихове јавне дужности или од еуда и других јавних' надлежателства постааљени или потврђени уиравитељи добара и маса; као и сви другу судом постављени или потврћени руковаоци и чувари, кад оне ствари, које су им на руковање, управљање или чу-. вање поверене утаје". ј!. 234. »Крађе и утаје, које с.у супрузи једаи спрам другог, или претци спрам својих у правој линији потомака учинили, неће