Otadžbina

КРИВИЧНА ДЕЛА

претњу и .1п силу противу лнца употребпо, да се казни као разбојник, ма и да иије ништа отео нли однео.* Разбојништво као најоиаснији пачин нрисвајаља туђе имовиче, наш законодавац казни ио правилу смрћу , а к; о миниму.м казне одређује пет годииа робије. Он у погледу овог пропиоује: јј. 239. Разбојник да се казни робијом најмање пет година. јј. 240. «Ако је разбојник при крађи или отимању каквог човека убио да се казнп смрћу, ако се докаже да је хтсо убити." Код овог параграФа постојп замена од 20. марта 1863. год : »Разбојници за злочинства казана у.јј§. 240. 241. и 242. место тамо прописане казне, да се смрћу казпн.« Та допуна потире дакле вредност наконског текста у %. 240. „ако се докаже да је хтсо убити" и по томе бп се разбојникиза пехотично убпство прп разбојништву имао казнити смрћу , јер законодавац сваку блажпју казну замењује смртном казном. 241. Робијом од 10 — 20 година да се казнн разбојник: 1) ако де при отимању какав човек телеспо или душевно тсшко или опасно повређен или осакаћен. 2. ако је разбојник већ једаппут због разбојништва бно кажњен. 3. ако се последовавша не 6н могла разбојиику у хотпчност прпписати, т. ј. ако се не докаже да је хтео убнтп. 4. ако је разбојпик пли један од разбојника или саучесника ири учип.еном разбојништву оружје прп себп имао. о. ако су у разбојпиштву два и.ш више њих били, који су се на ту це.Б договорили. 6. ако је разбојпиштво на јавним путовима п местпма учнњено. 7. ако је разбојништво у време ноћи у кућама гдс људи жипс и у овима иринадлежећим зградама учињено. 8. ако је разбојнпк какво лице на муке мећао, да своје имање открије. И овде је казна замељена и место робпје прописана је за све ове случајеве смртна казна. Видимо дакле да наш законодавац разбојннштво ма како даје оно извршеио или покушано, казпи смрћу. Како се разбојииштио кажњавало у времену српске царевпне, поменули смо у 30. где смо говорили о крађи у опште. I. 36. Ајдуковање. Ајдуковање је нека особена врста крив. дела, која се у др„гим закопнцима не спомињу. Ајдуковање разликује се од рлзбојништва у томе што се овде само просто одметање у ајдуке сматра