Otadžbina

ДЛ1ПА ЂОПИЋ

79

— Да дижемо укус у публици, драгаиовићу мој, одговори унравитељ; та то је задатак уметности а ми као уметници ваља да се трудимо. — Публика је већ немирна, рече шантач, јадно неко сгворење, које су сви „Корњачом" звали и то што је у оном округлом орману код њпхових ногу. —- А ти дај знак! Корњача се одшуња и мало за тп.м се чује звук малог .;вонцета. У дрорани наста тишина. Публика, која ,се до сад занимала својим дневним бригама, а богме п туђим, ућута у нади, да ће се сад почети. Циганска банда оркестар — заСвира Бачванско коло а у публини поче опет жагор. Где којем „брату" се оте п Нехотице која иодскочица или танано „ујују!" У првим редовима седела су господа. која и не иду у позормште ако не добију ту места; седели су дакле онп који што год важе п заступају, или бар мисле, да су нешто. Према таквом распореду беше оида „квалитет" публпке све тањи, што су и клуне биле удаљеније од иозорнице. Разговор се водпо живо, а поред циганске свирке заборавио је многи, да је у позоришту. — Оиомад је било више света, примети . неко. —- Тако им и треба. Да дају (( Чашу вина" било би п данас пуно; али овако — ко ће им ићи на «Чашу воде" ! — Накострепшо си се, као да је теби нуде. — Мир, мир ! Ено дају опет знака оном клепетушом. —■ Знате, кумо, морала сам отерати слушкињу. — 0, што су вам дапас рђаве! — Помислите, : оће п она шеншр! — А, та тоје нечувено! — \ г ф , та бронза дречи и по трећи нут! Завеса се раздвоји на десно и на лево, а у иублпцп сс жагор стишавао, док пе умуче са свим. На позорници седи Даша-Мешем и дрема, глава му се клати а мало јс и зинуо. — - Кад ће само зар кати, рече неко доста гласно.