Otadžbina

ДАША. ЂОИИЋ

■—• Ал' је одрпан. примети други, — Енглески цандур, рећи ће трећи. Улази Курјак-Болинброк п говори. —- То је снлеткарош у овом комаду, поче неко обучавати комшије. — А од куд знаш Т — Каз'о ми је Патлицан. Тако је публика од призора до иризора глосирала сваку појаву на позорниии. Највише примедаба је палр. кад се иојавише Парадајзла — краљица, и Стаза — војвоткиња. У публици је скоро сваки знао, чији је који део ((Тоалете" њихове, те речи : (< ово је натарошкииа хаљина", «Гле, иоиадијин шешир'» „Ваљда ћемо видети и попину маптију!" зујаху ио ,,Јтартеру" непрестано. Међу тим су глумци своје одигравали и кад је дошао призор, кад војвоткиња нехотице прелије водом краљичину хаљину, диже се аплаус. — Не ће ни она воде —- Хвалим јој памет — Уф , моја свилена хаљина! — Та, вода је. Даша се држао момачки. Улога му до душе није велика и он је свој део ириказао баш као што треба. Да је задовољио и иублику, могло се видети ио томе, што су мушкарци приметили : «Фајн игра, штета што не шце!" а женскиње опет: ((Бапт леп момак како је јак и окретан!" После нредстаце загрли Пера Смуђ Дашу, а и госнођица Стаза у мало што није учинила то исто. Али поглед њен беше тако искрен и значајан, да је Дашу нешто прожмало, те се збунио. — Кажем ти ја, да ће се Стаза заљубити у тебе,' примети му Пера тихо. Даша само уздане а не рече ништа. У гостионици се није дуго аадржавао, тек колико му је требало да вечера. Уз то га је чудно дирнуо иризор за другим столом, где се око госнођице Стазеи