Otadžbina

крстоно'сци

Казати право што ми не даде Изаћ' на сусрет, твојој висости ? Цар Са цријатељем мол-сда би имао Зазора водит' овде јавну реч. Противнику је зборит слободно: У реч његову не верује се. Бан. Противник нисам крстоносцима Ал' заклети сам проњар Исаков. Цар. Заклетва ј овде како увидех Удобно срество за обману, ил' Покривач згодан клопци душманској. На заклетву сам Господара твог Повео своју војску овуда, Па већ је ево дапас пети дан Од како борбом себи крчим пут. Сад знаш шта мислим о твојој заклетви Па збори. Бан. Мени клевегнику би Из Цариграда заповеђено, Да војсци твојој стављам препреке И ако могу да је уништим. Мо.жда бих могас\ што се искало, Ал' ја сам, ето видиш, побеђен Дар. Је л' тако ? Бан. Тако императоре! У својој кући и слаби је јак ; Ал' ја не хтедох, ето, кушати Ко је ту јачи — ја сам побеђен, И ево сада у твојој руци. Цар. Бане, то другим речма значи: ја, Васал Исаков, слушао сам га, Ал' нисам тиме ни другом Цару Противник био. Прав сам обојици. Само сам верност своју зачинио Неверством, а неверности својој Бно сам веран. Није л' тако, де I