Otadžbina

ДАША ЂОПИЋ

91

На највишој полици раширио се велики шешир са нојевим пером. У полици нод њим леже рукавице, вео, лепеза^и мали колчак, до њих минђуше, „брош" и гривне — од лажног злата. И мали албум је ту био, са сликама Стазиних «пријатеља^. Још је било у том одељку неколико кутијица и Флашица, без којих није ни једна глумица. У једном ћошку, крај пећи, стајао је повелики сандук. највернији друг и сапутник Стазин. По кад кад иОдиже Стаза очи са посла и иогледи у башту, и кад год се мало загледала у зеленило и шаренило, свагда јој беше теже, прећи опет на посао. Баш се видело. да јој се не ради у таквим тренуцима; само да није морала, не би за цело крпила и шила. већ би се занела за својим мислима, које су јој тако годиле. Ах' Даша је љуби Како изгледа сад! Са свим друкче, него онда, кад је био још келнер у Сентомашу. Заиста је леп, па овако обријан тек је леп. Па окретан је; како је само брзо схватио своју улогу као Мешем! Па њој за љубав је оставио све и дошао амо, за њом, да се нотуца од немила до недрага. Тежак уздисај извије се из њених груди и лак облак прелети јој чело. Тако је некад радио и Пера: он је њу искрено љубио а и она се занела за њим. Па онда.... ах! за цело ће Пера приповедати Даши све, што је с њоме ировео а нриноведаће на сваки начин и више, много више! Стаза спусти руку на крило и обори главу. О, како би она сад била добра и верна! Била би готова и да напусти позорницу, кад би је Даша узео бар за своју газдарицу; не морају се они венчати, а, то и не тражи! Али само да има већ мира. Овај цигански живот тако јој је већ отужан, тако несносан — она би била најбоља и највреднија газдарица! .. Како ће му само још боље и јасније ноказати, да га не мрзи. да га баш љуби! ? Та гледала га је доста лепо ; али Даша