Otadžbina

9'2

ДАША Т.ОНИЋ

је тако неснретан — нрави сметењак. А да ту нема и Пера свог удела? С њиме се дружи. ио нео дан су заједно! За цело му је Пера казао све. Ех, за то се Даша и туђи, за то никако да јој пристуни и да се разговара с њоме. А да нису и госиода узрок? Можда неће Даша њих ради!.... Можда је љубоморан па и увређен ! Нема право сад. Овде се није десило ништа, оно — што јој плаћају вечеру, та мора јестн, а Курјак јој тако мало плаћа. Нема Даша право, нема. Стаза устане и пређе руком преко лида; за тим се мало удеси, изађе из собе и уђе у башту. Ту је ишла неко време горе-доле и занимала се својим дојакошњим мислима. Сутон се хватао све то већма. а из цветних леја ширио се мирис на све сгране. Беше јој гако чудно ; образи јој горели а пуне груди јој се таласаху живо. Она се саже, узбере неколико стручака и задене их за косу. На улици, коју је ниска тараба делила од баште, бивало је све тише и тише; тек ио који бат ако је допрћо до ње. На небу се показале већ и звезде, а са истока тамо помаљао се по мало и месец..... ТНта је то вечерас? Неки немир је обузео, о ком није умела себн дати рачуна. Да уђе у собу .' А шта ће међ она четири зида ? Да остане још у башти ? Нека хладноћа се диже из земље ; али опет је иријатније него у соби. где не би знала ни сама, шта ће и како ће. Стане близу тарабе и ногледи кроз њу на улицу ; нигде никог. У једаред се трже. Неко лагано корача с оне стране улице, а кад дође мимо њеног стана, стаде, а велика сенка његова паде широм улице до ње. Стаза у мало што није цикнула: она иозна Дашу како стоји и неирестано гледи у њу — бар јој се тако чинило, и ако је била уверена, да и не слути да му је тако близу и да га гледи. Стоји Даша, а завалио шешир на потиљак. турио руке у џепове и гледи па гледи. Да му да знака ? Али како? Мораће, јер какав је, одстојаће неко време па ће и отићи.