Otadžbina

48 ГОРЊИ ДО.М СРБПЈЕ

да се неке категорије уведу. Тако из беееде г. д-ра Н. Крстића издази, да би судије ваљало искључити да не би и они загазили у партијску борбу. II по досадашњем Уставу судпја није могао постати народни посланик, па је ли услед тога искључења остао изван партија? Не само оне судије, који су улазили у скупштину као наименовани посланици, него баш и они који то нису билн, гацају у политику до грла. Ето ономад. када су политнчке партије саставл^але листе својих партијских комисара за надзиравање правилности избора за велику народну скупштину, оне су изабрале међу судијама баш млађе људе, који још нису никада били владини носланици, али су већ чланови партија. Пратим Ја поодавно те ствари и могу вам рећи да су све владе, када су бирале судије за посланике, више водиле рачуна о њиховом стручном знању, а сада их партије ево бирају по њиховом партизанству за Моје комисаре при изборима. Друго би било кад би се у Устав могло унети начело да судија не сме припадати никаквој политнчкој партији, али то се не може, а и кад, би се могло, овде му није место, о томе би могло бити речи при претресању одељка о судовима. Међу тим ако искључимо судије из скупштине тиме их за цело нећемо одвојити од политичке партизанске борбе. Једино на што би се можда могло пристати, то би било да се судија првостепеног суда не може бирати у оној жупанији у којој суди. Што се тиче виших судија, ту не би имало смисла ни такво ограничење, јер они немају непосредног додира с народом. Р1а примедбу, да би, услед бирања средње-школских проФесора у скупштину, трпела нас-тава, одговорено је већ да би суплирање њихових другова ласно спречило сваку дангубу. Што се тиче лекара и енжењера, то су људи са широким општим образовањем и са енциклопедичким знањем, које би скупштини било од велике користи, и за то сам их Ја био и унео у овај предлог. Са радикалске стране примећено је у ужем одбору да ти људи, по своме положају у друштву, могу