Otadžbina

636

ПАНЧИЋЕВА СТАТУА

Је ли само ова или она бора, исти број брадавица, боја косе, — или и израз, дух, карактер њихов, уметнички представљен ? За генерације које долазе — а за њих се споменици дижу — сличност, та си^ушна сличност која боре броји, сличност ФотограФСка, да је назовемо ггравим именом, биће, верујте, од са свим споредне важности, баш и да претпоставите да ће тим генерацијама бити могуће контролисати је. Генерације за које споменик дижете, налазе се у оном истом положају према споменику у каквом се ми налазимо кад први пут видимо слику неког „славног човека". Коме у том случају пада на памет да расправља питање о сличности? Ником. ТТТто интересује. то је израз, она виша морална сличност, која, мимогред буди речено, ни најмање не искључује материјалну сличност (пример: сама статуа г. Јовановићева). Кад некога чујете да каже: зар је то Шилер ? будите сигурни да је он то рекао зато што елика коју види пред очима не одговара слици шхју је он себи створио читајући дела Шилерова). Сличност је с делима, одиста, бар толико исто важна колико и са ФотограФијом; како би и могло бити друкчије, кад нико не диже споменик једном научнику зато што је он овако или онако изгледао, но зарад дела његових ? Сваки је сноменик у толико бољи, у колико више иоказује душу „славнога човека", у колико нам потпуније износи пред очи слику за идеју коју ми имамо о том човеку, моралну сличност његову. Ви знате да је то често једина сличност огромног броја уметничких радова (Микел-Анџеловог Мојсијк и т. д.), што им ни мало не смета да се неоснорно рачунају у уметничка ремек-дела. Међутим, ту моралну сличност, која је тако важна, а на коју се обично обраћа најмање пажње, коју је, осим тога, теже израдити но Физичку, г. Јовановнћ је тако исто, ако не и лепше, изнео. И у толико нам је чудније, како они, који су били тако брзи да нађу замерке г. Јовановићевом раду. нису од свега тога ништа видели. Је ли им бар пало на памет, њима који толико