Otadžbina

ПРИМЕДБА ПА КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

043

Има ту (и мало даље) једна погрешка, и то погрешка у стилизовању. Али ту погрешку није опазио г. Живаљевић, а није је опазио само за то. што он о тој ствари зна само онолико, колико је нашао у Историји српске књижевности Ст. Новаковића Али баш за то није требало да се размеће са толико ироније и вицева. Ништа његовом књижевничком достојанству не би шкодило да је он ту напомену озбиљним и уљудним тоном казао, тим пре, што би требало да помисли, да није ои баш све знање сабио у своју песницу, и ако му уредшнптво „Отаџбине" признаје компентенцију да на своје решето пречпшћа целокупну сргтско-хрватску књижевност и писцима тако разноврсно образованим, и тако разноврсних књижевних дела дели похвале или их обасипа иронијом, А ево у чему је ствар : У књизи „Домаћа писма", издање Возаровићево, у писму бр 2., које је Доситије писао у Лајпцигу 6. Јулија 1784. г. «Г. Епископу от Шакабент", стоји н ово: „....Примите, прошу, два првородна чада пера мога, т. ј. ирву част моји арикључениј а и Совет разума...." II одиста, касније уза своје ((Басне" он је издао и другу част својнх прикљученија у облику нисама. Глиша Возаровић у своме издању Доситејевих дела има «Живот и прикљученија" као једну књигу, па онда „Писма Доситеја" Обрадовића као «продуженијеживота и ирикљученија Његови", као другу књигу. Браћа Јовановићи у свом издању Доситејевих дела имају «1 и II част Прикљученија". II ја мислим да су ово две књиге Прикљученија, и ако то не пише у књизи Ст. Новаковића. И тек после ових двеју долазе „Домаћа писма", као трећа. За тим иобеднички наставља г. Живаљевић овако: Ћутите па слушајтс даљс: »Петар Прерадовић родно се у Грабовници 1818., а умр'о у Загребу 1872. год. (( (стр. 130.— Ама бадава ми вс.шмо да је од валике иссреће ово, што се ми клонимо Хрвата, а они се онет дуре на нас Орбе. Ово ће нас ме!)усобно непознаван,е довести до несреће. Ето да Хрвати читају сриске књиге, Д-р Шрепел био би прочнтао ову Оимићеву књигу, па не би учи-