Otadžbina

6

ИСТ0Р11ЈСНЕ ЦРТЕ

СтеФан Бранковић писао Дубровнику 1-ог Октобра 1476, и које је, по свој прилици, било његово последње. Сву дубину његове боље , и сву бољу његовог јаука на самрти, могао би измерити само онај, који би знао за срећно детињство младога деспотовића у сјајноме смедеревском двору на тихој води Дунаву, и за лене снове о сјајној будућности, који су се радо сневали у кругу династије деспота Ђурђа. Овај деспот СтеФан. или управо онај деспот СтеФан. кога народна мисао црта како ослепљен узима гусле у руке, те се потуца од немила до недрага, певајући песме о свецима и о јунацима српским, прави је тип српског господства у емиграцији. Има патриотизма. иде од двора до двора, ради како може и колико може на ослобођењу отаџбине, и умире у беди и у невољи без испуњених нада, можда и са горким очајањем' Ево шга пише син славнога и богатога деспота Ђурђа, кнезу и властели дубровачкој: (< Ви знате и пређе сам бил у велпке болести и скрби да ово виђу јер приходи кончина моја, јер сам у сумњн од живота мога, и за тој пишу вашему госпоству да не жалу моје болести и смрти, колико жалим моје Ангелине и моје дечице, Ђуре. Маре и Јована , на ким их месту остављам! Да, властеле, много се мољу вашему госпоству, много милостиво и смјерено, и прјепоручују вм моју Ангелину и моју дјечицу пред Богом и пред пречистом, и пред свеми светими, што ви ш ними то и Бог с вами; и, властеле, молим ви се не моите оставити моју Ангелину и моју дечицу да погину по мени, и да ви Бог научи да нмате к ним љубав како сте имали с нашим првпм и с нама, и да их не оставите у них невољно време. : " 1 6. Славна црква св. Николе у Бару на јадранском приморју католичке Италије, посрбљена је у неку руку драгоценим прилогом нашега краља Милутина. Чувена црква света Марија ди Лорито код Анконе, посрбљена је једним другим актом. За мене је она један освећени 1 МопитепЈа 8ег1лса, стр. 518.