Otadžbina

100

АНА КАРЕЊИНА

адвокатове — ја морам да вам нриметим , да ствар, о којој имам да говорим с вама , треба да остане тајна ! Једва нриметан осмех развуче риђе брке адвокатове који се беху надиели на уста. — Ја не бих био адвокат ако не бих умео чувати поверене ми тајне. Али ако вам је потребан доказ.... Алексије Александровић погледа у његово лице и виде, да му се оне мудре очи смеју као да све знају. — Ви мене знате но имену ? — настави Алексије Алекс&ндровић. — Зиам и вас и вашу корисну — овде адвокат ухвати још једну мушицу — за отаџбину радњу, као што је зна и сваки Рус — и адвокат се овде поклони. Алексије Александровић уздахну прибирајући се. Али кад се једном одлучио, ои настави својим пиштавим гласом, не плашећи се, не запињући, на против наглашујући извесне речи. — Задесила ме несрећа — поче Алексије Александровић — да сам преварен муж. Тражим развод брака. али тако, да син не остаие с матером ! Адвокатове очи труђаху се да се не смеју, али су све играле од радости, и Алексије Александровић виде, да то није радост човека који је добио лукративну наруџбину — него то беше победно одушев.љење, то беше онај кобии сјај, који је видео и у очима своје жене. Ви желите да вам ја помогнем да дођете до развода брака ? — Да, то желим, али морам рећи да ја ризикујем да злоупотребим вашу пажњу. Ја сам дошао данас само на претходни споразум с вама. Ја бих хтео развод брака, али за ме -су од иајвеће важности процедуре којима се долази до тога развода. Врло је ласно могуће да, ако те Форме и процедуре не одговарају мојим захтевима, ја ћу одустати од тужбе. — О, то је увек тако — рече адвокат — то свагда зависи од ваше воље!