Otadžbina

110

АИА КАРЕЊИНА

на «лице места» тако брзо и енергично, како се само од Алексија Александровића могло очекивати. Једва ако је ирошло три месеца , а комисија беше већ иоднела свој извештај , у коме је живот «инородаца ,) био проучен у политичком, административном, економском, етнограФском, материјалном и верском погледу. На сва иитања извештај даваше тачне одговоре, и то одговоре о којима не могаше бмти ни најмање сумње, јер то не беше ресултат обичног грешног људског размишљања, већ то беше производ иепогрешиог сдужбенога рада. Одговори беху основани на све самим службеним подацима, на рапортима губернатора и архијенископа, а ови су се опет оснивали на извешћима среских иачелника и свештеника, дакле све самим несумњивим изворима. Сва питања, н. нр. о томе од куда рђаве летине, или зашто се стаиовници иикако ие отресу својих веровања, која се приватним размишљањем и проучавањем не мсту да реше за читаве векове, она се помоћу службене машине одмах несумњиво решише. И сва та решења ишла су у прилог мишљења, које је заступао Алексије Александровић. Али Стремов, који у иоследњој седници беше дарнут у живац. узе после оваквог извешћа нове комисије са свим другу, неочекивану тактлку. Стремов са члановима, који су увек држали његову страну, на једаниут пређоше ови на Карењинову страну, и не само што жарко заступаху мере које је Карењии иредлагао, иего су они предлагали још жешће мере у Карењиновом смислу. Све су те мере примљене, и сада се иоказа такгика Стремовљева. Те мере отеране у крајност, показаше се на један пут такотлупе, да су у један исти мах и државници, и јавио мњење, и паметие госпе, и новиие осудиле све те мере и њиховог нокретача Карењина. Стремов се бранио тиме, да га је Карењин за• иео евојим разлозима , и да је сад и сам запреиаштен када је видео иа што је све изашло. То је осакатило Алексија Александровића. Али у пркос рђавог стања здравља, у пркос своје домаће несреће , Алексије Алексан-