Otadžbina

АНА КАРЕЊИНА

дровић не полагаше оружја. У комисији направи се расцен. Неки чланови са Стремовим правдаху своју погрешку тиме , што су веровали ревизионој комисији, којом је управљао Алексије Александровић, а ова је међу тим поднела само ишарану хартију, глупост Алексије Александровић са својом партијом, увиђајући опасност таквог револуциоиарног покрета противу службених хартија, настави тврдити да су подаци са свим поуздани које је поднела ревизиоиа комисија. Услед тога све се збркало и у «вишим СФерама», и у друштву и нико није знао крснога имена ономе, што га је поглавито интересовало, т. ј. да ли (( инородци ,) одиста листом пропадају или сјајно нанредују? Положај Алексија Александровића беше постао врло тежак, једно због ове опште забуне у овако важном питању, а друго због презрења које падаше на њ са неверства његове жене. У таквим окотностима, Алекоије Александровић решио се на врло важан корак. Он, на велико изненађење комисије изјави , да ће тражити допуштење да сам оде на лице места те да сам (( исљеди в целу ствар. И добивши то допуштење, Алексије Александровић отпутова у врло удал->ене губерније. Овај одлазак Алексија Александровића дигао је велику прашину, у толико више , што је он, у очи свог поласка , вратио грдну суму новаца, која му беше послата у име подвозннх трошкова за дванаест коња тамо и назад, колико му је припадало по закону о путним и подвозним трошковима према његовом високом чину. — Ја налазим — рекла је том приликом кнегиња БетСи кнегињи Мјахкој — да је то врло племенито од његове стране , и ако цео свет данас зна да је глупо илаћати дванаест поштанских коња по „сатопоказатељу", кад нико не путује више поштом него железницом ! Али кнегиња Мјахкаја не саглашаваше се са тим мишљењем кнегиње Тверске; оно ју је чак дражило.