Otadžbina

8*

АНА КАРЕЊИНА

Он и беше расположен да не може битн боље. Истина беху две стварчице мало непријатне, али оне су тонуле у мору добродушне веселости Степана Аркадијевића. Те две стварчице беху ове: Прво, кад је јуче на улици срео Алексија Александровића, опазио је да је овај хладан и строг према њему, а ово у свези са том околношћу, да им зет није дошао ни да им се јави, а камо ли да одседне у њих, и у свези са оним, што се проносило о Ани и о Вронскоме, све то даваше Стеиану Аркадијевићу да нагађа, да неће бити све у реду између мужа и жене. Друга непријатност беше што је његов нови шеФ, као и сви нови шеФови, већ имао репутацију страшнога човека, који устаје у 6 часова, ради као коњ и захтева од својих потчињеиих да тако исто раде. Осем тога, нови шеФ имао је репутацију да је прави медвед у понашању, да је сасвим противан иравцу свога претходника , коме је иравцу принадао и сам Степан Аркадијевпћ. Јуче се Степан Аркадијевић јављао службено, у мундиру и нови шеФ беше врло љубазан, разговарао се с Облонским као •са старим познаником ; услед тога Степан Аркадијевић сматрао је за дужност учинити визиту своме шефу и у капуту. Мисао да би то шеФ могао крнво протумачити, ■беше друга непријатност. Али Степан је Аркадијевић инстинктивно осећао, да ће се све то уредити како ваља. (( Сви смо ми грешни л.уди; што да се једимо и свађамо?" мишљаше он ула.зећи у гостионицу. — Здраво Василије — говораше он некаквом келнеру у ходнику — зар си ти браду пустио? Љовин је у нумери 7., а? Покажи Бога ти. Па онда упитај да ли гроФ Аничкин (то беше име његовог новог шеФа) прима ? — По заиовести — насмеши се келнер Василије. Давно нисте нам указали част.... — Био сам и јуче , али с друге стране сам ушао. Ово је нумера 7 ?