Otadžbina

. -»4.»«-—

ПОЗОРИШТЕ

155

вање у јануару и болеот у Фебруару беху ооетан недостатак за позорницу. Али за овај комад била је срећа, што је г-ца Нигринова онет могла да суделује. Ништа јој није сметало што се иза дуже иаузе тада први иут појављује; разуме се, да се дар не губи, и она је с највећим одушевл.ењем одиграла Јелицу онако, како само она може. Иајнесрећнија је била од свега глумачкога особл.а — г-ца Јурковићева. Томе је миого допринела — морамо признати — њена несрећна и досадна улога. Али и иоред све иепријатности коју је г-ца Јурковићева, при овим нредставама, изазивала, не својом кривицом, њену пгру морамо праведно иохвалити. Да ли она има уметничког дара рано је да кажемо (ма да јој је аЈелисавета" лепа препорука) али, слободно можемо рећи, да има воље и напретка у игри. Улоге разуме врло добро — што је доказ воље, (ма да ту сама воља није увек довољна) а иокрети су јој доста лаки и иравилни — а то је оиет знак наиретка у игри. Радо ћемо признати, да јој је и иојава леиа, али с гласом њеним и у онште с њеним начином гОвора могли бисмо још да се позабавимо али нећемо, јер знамо како се често нута с иравом примењују оне речи прослављена писца „Аталије" што их је у његовоме (( Британику'\ Бурус изговорио Агрипини: (( Мас1ате, је уохв ћјеп ди' 11 081; Ђетрв с!е И1е 1 ;а1ге е(; сре та Ићег1;е соттеисе а уои8 с1ер1аГге." Да се ове речи не би нримениле и иа нас , завршујемо нашу оцену мњењем: да. ће трагвдија «Тодор од Ста,ла,па п ако се иодесно иреради моћи да. на.с тлотиуио задовољи не симо као Србе, већ и као љубитеље драмске иоезије. ј Љ. Ј^. рАСИхЉЕВИТч