Otadžbina

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕ1ПКЕ

чудновату смешу од сиекулације и иекаквог надрн-натурализма у намери да што више привуче себи наш чихалачки свет. Баш као и у оним силним преводима, којпма данас несавесни спекуланти нљачкају наш свет, вадећи му грош по грош из џепа, исто тако и овде, на свакој странп, управо у сваком реду, видите да су писца водили једино пекунијарни разлози при раду. Спекулацпје ради писац је узео за спже некакву љубавну историју, која кипти различитим неириродностима и невероватностима, То достнже врхунац онде, где брат иревари своју рођену еестру и гиае од њезине руке, а отац њихов иде у лудницу с тога, што је из иезнања допустио, да његов законити сии обешчасти његову незакониту кћер. Надри-натурализам, помешан ипак са спекулацијом, огледа се у изношењу оних скаредних, бљутавих сцена, које су токорсе верне и истините. Ту се до најситнијих иојединости описује пад једне девојке, на онда још једне, а иисац се ревносно прн томе труди, да сваку ствар крсти њезиним именом. Па бар да у томе има неке верности! Све је неприрбдно и извештачено : и радње и медитације и дијалози, све, Види се, да писац ни пз далека не познаје свет који описује, па је пустпо на вољу својој машти, да ствара какве хоће слнке. Осим тога јасно видите да имате пред собом човека, који је вољан да „реформише друштво" и који с тога хоће да ово садашње изнесе у што црњој боји. Хајд, најпосле, нека изводи своју реформу како год зна и уме, али нека упамти, да овакви радови никако не лече данашње друштвене мане, већ да их још и подстичу. Па занесен том својом пдејом, писац је изгубио рачуна о неким најелементарнијим стварима, које се ишту при писању романа. Тако на пример, код њега аре 25 година једна сирота, поштена девојка, кћн још сиротнијег терзије, који умире од глади, носи шешир , а мучно да бн се и данас тако нешто могло наћп, и ако су женски шешири толико ушли у моду. Или на нример, ЈКалемегдан је за њега постојао још пре 25 година, шта више, неко друштво давало је на њему и концерте, а цео свет зна, да је тада Калемегдаи био .један камењар, овде-онде обрасао шибљем и коровом, на коме су се скупљали само којекакви беспосличари. И још нешто. У једном београдском дневном листу појавио се један критичар с мишљењем, да је овај рад плагијат неке француске приче, која је изашла у „Пороти". И ако је пзнесено доста разлога, ми ипак сумњамо у то с тога, што смо уверени, да за овакве радове није потребно тражити и иретурати какве старе листове. Многоје лакше сести па напнсати. * Мала Мара, хумористичан роман Нола де Кока, иревео Шита 'Борић. Издање књижаре Д. М. 'ЈЈорића. Београд. 1892. Штампарија и лнтографпја С. Хоровпца. Цена 3*20 дин. Стр. 358., на 8°.