Otadžbina

164

ЈАН АМОС КОМЕНСКИ

Коменски је почео да пише јошна универзитету уХерборну 1612. (Тада је иочео да купи грађу за огроман речник чешкога језика, 1 и на њему је радио 44 године, све до пожара у Лиси 1655, када му је огањ прогутао и овај рукопис). Од то доба па до саме смрти радио је без престанка. За то дуго време, од скоро 60 година, Коменски је написао толико, да је тешко све и побројати. Кад би се покуиило све , изнело би око 150 свез ака. (Има 148 штампаних дела и 12 је остало у рукопису). Ми смо узгред, поред живота његова, поменули и понајважнија му дела. Сад остаје да изнесемо само начела његова, правац рада му и дух који је вејао у њему. Коменски је јединствена нојава. Ни један педагог ни пре ни после њега није био толики ни по дубини ни по ширини. Он је прави педагог, инструктор, н народа свога и омладине његове. Још нешто више. Он је учитељ човечанства; он је учитељ целог а свега. Он је космополита у најчистијем смислу те речи. Он васпитањем хоће да збратими људе и народе, да их упитоми и облагороди, да их издигне изнад верских разлика, те да се виде сви као деца једнога оца, како би срећио поживели на земљи и вратили се у крило творчево. А да би се дошло до овога , Комепски узима пут, који дотле ни један педагог није узео, а којим се данас служе сви. Он иочиње од природе, од ствари. Ои најпре уводи свога ученика у сгварни свет, у природу и појаве њене, те да ту видн величанство творчево, да се обогати идејама и види дела божија и пут, начин или методу по којој их врши, те да се иа њу угледа. И зато се он једнако враћа на природу и гледа како она нешто врши. И зато је његова (( Велика Дидактика" само угледање на природу. Учииићу најбоље, ако цитирам само садржај његове ( (Велнке Дидактике", те да се ово види, да се види колики је поштовалац великога начела природности био овај (( 1лп^иае ћоћеппсае Шезаигив", „Рпзница чешкога језика."