Otadžbina

ЈЕВЂЕНИЈЕ ОЊЕГИН РОМАН У СТИХОВИМА ОД А. ПУШ^ИНА Ре(;г1 с1е уапЈ4е И ауаИ; епсоге р1из с!е сеМе енрбсе сГог^иеИ, гј ! ј1 1аЦ ауоиег ауес 1а тегае тсИИегепсе 1езћоппе8 сотте 1ев таиуаЈаез асИопз. 8иЈ1е (1'ип 8еп1]теп1; с1е вирепогЦе, реи!;-е(;ге 1та§та1ге. Т1г6 IГипе 1е11го рагИсиШге ГЛАВА ПРВА II житб торопитсл, и чувствоватв сп^шитђ. К. Влземскш. I. Чича ми је човек стари; Кад га једном бољка свлада, Рад би старац свак да мари И у бољци с њим да страда. Његов пример другог учи ! Ал' досада како мучи : Дању, ноћу с боним бити, Нит' од њега одлазити. Да ли горе што познајеш, Нег болесног забављати, Подглавник му иоправљати, Па лекове да му дајеш; А љутиш се, кидаш здраво : Кад ће да те носи ђаво ? П. Баш на пошту кад је сео, Тако мисли младић бледи. Моћни Зевс је ваљда хтео