Otadžbina

БРАК ИЗ ЉУБАВИ

615

дам Пикоа ; он је изгледао љутит ; говорио је у себи : — А! А! Зато ли ме ]е капетан иослао да распитам... „Зазвоним. — Господин Лаблиниер ? — Господинје у Паризу ? -— Госиођа Лаблиниер ? — Госпођа је овде. — Предајте јој моју карту. Реците да сам дошао због једнога коња... (( Слуга оде да ме пријави. Ако она не буде ту! Уђем... Била је ту !... са својом матером, бабом, малим братом и црним псом... Не знам даље шта је било. Мора да сам био глуп. Сећам се као кроз сан, да је било речи о чампарм, билаву са прстеновима. Мислим да сам јој рекао да се коњ зове Јупитер... и отишао сам молећи је да задржи Јупитера, да га проба једно осам дана, иетнаест дана... Требало је говорити и о цени. Речи су ми у том тренутку застајале на уснама... Свакако јој Јупитера нисам могао поклонити. Требаће да узмем њвн новац. Сишли смо у двориште и ту, близу Јуиитера, започе нов разговор, смешан и глуп као и разговор у салону. Горео сам од жел^е да кажем овоме красноме створењу : Ви сте анђео и ја вас обожавам ! И рекао сам јој : Коњу треба дати десет литара зоби, и т. д., и т. д. Говорио сам чудне глупости. Рекао сам јој, сећам се сад, да је коњу иотребан мали терет и да ће код ње бити срећнији него код мене. Оваквим сам реченицама морао учинити на њу ужасан утисак. Пајзад, отишао сам с Пикоом. Глава ми је била тако збуњена, да сам у повратку целим иутем разговарао с Пикоом... да говорим о њој... И срце ми се врло благо узбуђивало, кад ми Пико рече : — Лепа плавуша... као да ме је гледала... Рекао бих да ме је позиала. Добро ме је уочила оног дана, кад сам ишао да испитам вратара. Она је, господиие каиетане, та лепа плавуша, била тако добра према јадиој болесној девојчици.» —- Добри Пико, и он је мало допринео нашем браку... — Тако је, и он ми је први дао врло добрих обавештења .